5. Кутак породице Лазара Драгојловића из Бијељине
Бијељина - Лазар и Бранкица Драгојловић из села Амајлије код Бијељине годинама су жељели да створе кутак у којем ће на крају дана, послије свих обавеза, моћи да уживају у тишини и у томе су успјели.
- Овдје видите око петнаест врста цвијећа и свако од њих захтијева различите услове. Неко тражи више влаге, неко више свјетлости. Постоје и врсте којима одговара мрачнији простор и хладовина, па морамо пазити на сваки детаљ - казао је Лазар.
Ипак, њему је најдража винова лоза, у којој хладовину у јутарњим часовима проналазе разне врсте птица. Ријеч је о једној врсти тамјанике, која је стара више од шездесет година.
У свој кутак су смјестили и старе предмете, које покушавају да сачувају од заборава. Фењере, преслицу за ткање, те дрвену посуду, у којој су некада мијесили хљеб.
Супруга Бранкица је рекла да овакво двориште може бити само производ љубави и задовољства.
- Сваки дан је потребно обилазити, дотјеривати двориште, посветити му неколико часова, уз све обавезе које човјек има на селу, али ја то и не осјетим. Када се пробудим, изађем на терасу и угледам свој врт, дан ми је одмах другачији - рекла је Бранкица.
Бранкица највећу пажњу посвећује цвијећу, а врста којом се највише поноси су у народу познати “колутићи”, чије је прве саднице добила од свекрве. Ту су и ситне и крупне љубичице, пузавице, липице, камењарке, палме, те украсно дрвеће звано фламинго.
Све што се налази у дворишту Драгојловића израђено је ручно. Жардињере, стубови за винову лозу, корпе за цвијеће дјело су вјештих руку Лазара и његовог сина.
А. Љубојевић
6. Двориште Михајла Неимаревића из Прњавора
Прњавор - За цвјетњак испред куће породице Неимаревић из Прњавора, у којем расту углавном цвјетнице које су једноставне за одржавање и које су расле и у вртовима наших бака, задужен је петнаестогодишњи Михајло Неимаревић.
На складно уређеном простору засађено је на десетине различитих врста цвијећа, перунике, бијеле раде, божури, а своје мјесто нашла је и једна мала крушка.
У башти су, ипак, најдоминантније руже, међу којима је и жута пењачица, која расте уз сам зид породичне куће.
Најмлађи пријављени такмичар Михајло је рекао да су му од свих биљака најдраже црвене руже, којима поклања посебну пажњу. Обилази их, окопава, његује и “разговара” са њима, јер многи цвјећари тврде да тада биљке љепше расту.
Михајло је казао да је љубав према цвијећу наслиједио од своје баке Грете, чије име и води поријекло од цвијета.
- Бака је још прије рата конкурисала на разна такмичења и добијала награде за лијеп изглед дворишта - рекао је Михајло.
Бака је већ у годинама и не може са истим жаром да се посвети биљкама. Зато је ту Михајло, да настави породичну традицију.
Он је рекао да је много захвалан баки Грети, јер му је усадила љубав према биљкама и љепоти, какву само цвијеће може да има.
Михајлу помаже и дјед Богдо, али само савјетима. Његови родитељи, због свакодневних послова, не стижу да се и сами посвете његовом омиљеном “занимању”.
- Живот у цвјетном амбијенту је комплетнији, јер цвијеће опушта и ослобађа људе од негативних утицаја. Стигнем да завршим све своје обавезе и обично журим кући да се посветим цвијећу, јер ме то испуњава и опушта - рекао је Михајло.
Б. Радуловић
