11. Главно шеталиште у Приједору
Приједор - Свој данашњи изглед главна приједорска улица Краља Петра Првог Ослободиоца добила је прије шест година. Био је то један од значајних пројеката и данас је красе уређен дрворед, шеталиште и фонтане.
Улица је дугачка 470 метара са три просторно-амбијенталне цјелине повезане пјешачким коридорима. Има пет фонтана, простор градске сцене, велики улични часовник, специфичну расвјету и други градски мобилијар, као што су посебно дизајниране клупе, корпе за отпатке и зелене површине.
На почетку пјешачке зоне смјештен је централни градски трг, простор омеђен објектима робне куће, хотела и другим објектима новијег и старог датума.
- Поред зелених површина, дрвореда, клупа, расвјете, главну градску улицу у Приједору краси и 13 најзначајнијих старих објеката. Све грађевине у улици су из времена Аустроугарске, изузев џамије, која је из турског доба - рекла је директор Туристичке организације Приједор Амира Ганић.
До сада је главна приједорска улица на разним изложбеним салонима архитектуре и урбанизма добила три ласкава признања. Признање за категорију реализације пројекта, за конкурсно рјешење и за категорију приступачности и инфраструктуре грађевине.
Конкурс за реконструкцију главне приједорске улице био је расписан 2005. године и пред општинском стручном комисијом нашло се девет приједлога будућег изгледа улице. Најуспјешнији је био рад ауторског тима архитеката Малине и Саше Чворо и Вељка Хргара.
П. Шпадић
12. Градски парк у Бијељини
Бијељина - Бијељински парк обухвата површину од 42.000 метара квадратних, налази се у центру града и једна је од најдоминантнијих јавних површина по којој је овај град препознатљив.
Многа стабла у градском парку представљају врсте које до прије стотину година нису биле познате Семберцима. Липа, топола, платани, врсте су које је бијељински Нијемац Јохан Кајзер доносио чак из Беча и Пеште, а ту су и јаблани, јеле, тује, кестен и бор.
Оно чиме се овај парк може похвалити јесте и гимнокладус из породице бобова, дрво највећег пречника на овој јавној површини.
- Општина је са једном бањалучком фирмом потписала уговор о изради студије за заштиту градског парка, с циљем да се постојеће врсте заштите и да се реконструишу јавне површине. Један дио дрвећа биће посјечен, а избор нових садница требало би да буде усклађен са све вишим температурама и честим временским неприликама - рекла је Биљана Матковић из бијељинског Одсјека за саобраћај и комуналну структуру.
Упркос старости дрвећа и потреби за реконструкцијом, бијељински парк и даље представља уточиште мира, хладовине и тишине.
До 1891. године простор Градског парка звао се Пашића-мераја, служио је као сточна пијаца пазарним данима. У јесен се ливада претварала у каљугу, а зими је ледена површина постајала главно мјесто дјечије забаве.
А. Љубојевић
