1. Двориште Миланке и Момира Богданића из Станара
Добој - Двориште четворочлане породице Богданић истинска је оаза, испуњена цвјетним и зеленим површинама, у коју цијела породица улаже доста труда и љубави.
Двориште је површине двије хиљаде метара квадратних метара, од чега је скоро хиљаду и по квадрата под зеленилом, а на остатку површине засадили су воће.
- Имамо засађене чемпресе, сребрне оморике, дивље смреке, патуљасто грмље и шимшире. Поред тога имамо и разне врсте цвијећа, руже, бегоније, петоније, салвије и слично - испричала је Миланка Богданић.
На уређењу дворишта раде сви укућани, и супружници Миланка и Момир, и синови Небојша и Синиша. Миланка је задужена за садњу цвијећа, а Момир за заливање које му неријетко одузме и четири сата. Како биљкама не би мањкало воде, изградили су бунар, па немају проблема када су суше.
- Наша зелена оаза увијек остаје свјежа и зелена, као и цвијеће - рекао је Момир.
Двориште породице Богданић краси и камена фонтана, коју су укућани сами осмислили, а мајстор направио још љепшом од замишљеног.
- Ми то радимо из душе, са великом љубављу, и када уређујемо и уљепшавамо наше двориште ми се одмарамо - испричали су Богданићи.
Ипак, кажу да је најбољи одмор онај када заједно сједну у двориште да попију кафу.
- Гледамо зеленило и цвијеће око нас и све нам то прија. Осјећамо се испуњено - казали су супружници Богданић.
Д. Дујић
2. Кутак Стојанке Праћа из Нове Тополе
Нова Топола - Антидепресивна терапија, како Стојанка Праћа назива свој цвјетни кутак недалеко од Нове Тополе који је уредила у дворишту породичне куће, истински је кутак за уживање.
Стојанка живи у Бањалуци, али сваки други, или трећи дан долази у свој родни крај да обиђе родитеље и да би уредила и одржавала биљке.
- У дворишту мојих родитеља, односно у мојој оази мира, током цијеле године се нешто дешава и рађа, од зумбула, тулипана, љиљана, ружа... По питању украса, цвијећа, дрвећа волим све што је необично, дугорочно - испричала је Праћа.
Она је додала да не зна колико врста цвијећа има у дворишту, а оно што је посебно у вези са овим вртом је то што када једна биљка заврши са цвјетањем, почне друга.
Двориште је препуно прелијепог цвијећа, зеленила, украсних дрвећа и жбуња, зумбула, тулипана, љиљана, као и разних украсних предмета. - Новац и вријеме за мене су небитна ставка, мој кутак је моје задовољство - додала је Праћа.
Током цијеле године, двориште Стојанкиних родитеља има своје чари.
- Било да се ради о цвијећу, украсном дрвећу, предметима или или било чему другом, за то ме веже нека успомена. Рецимо, вјетрењача из мјеста Турбе, код Травника, затим бунар је посвећен мојим родитељима, гдје сам са обје стране уписала годину њиховог рођења - рекла је Праћа.
Она је додала и да, одакле год да иде, понесе неку биљку да је засади у свој врти и да јој буде успомена, а има их толико да им свима и не зна имена.
Кад зима дође, врт је опет пун зеленила.
Д. Стоканић
